Једна чудна справа
Често размишљам о томе како је живот пролазан и како људи старе. Растужи ме помисао да ће и моји родитељи једног дана остарити, иако ми то делује нестварно.
Маштам да сам проналазач који је изумео “чудну справу”, справу која би лечила старост и болест. Тај мој чудни изум би изгледао као мали тунел кроз који би људи пролазили, а по њима би падали лековити зраци. Људи би улазили у тунел стари или болесни, а излазили би здрави и подмлађени. Док стварам слике у својој глави, радују ме лица људи који излазе из тунела.
Ово је само једна од чудних справа које стварам у својој глави док маштам како да улепшам овај свет и усрећим многе који размишљају као ја. Иако је чудна и нестварна, мени је најдража.
Михајло Милошевић, 6. разред
ментор: Зорица Перић, ОШ „Дража Марковић Рођа“ Смољинац